Volimo praznike, volimo decembar!

Volimo praznike jer volimo jedni druge...

Praznici dolaze svake godine da nas podsete na najvažnije stvari u žiotu, a to je upravo život, porodica, prijatelji i svi dragi ljudi oko nas. Mnogi kažu ma mi se svaki dan volimo ne treba nam decembar i praznici, pa eto ispade mi se ne volimo :-)

Naravno da se volimo ali u ovom periodu se to najviše oseti valjda što svi tada zračimo pozitivnom energijom i dobrim mislima. Sećam se da je deda često govorio " ovo je period godine kada najmanje imamo, najviše se istrošimo ali se najmanje ljutimo a najviše smejemo" i baš je tako možda se nema kao u julu ali se voli kao nikada, toplije je više nego ikada i sretniji smo više nego ikada.

Nema lepšeg trenutka nego kada se svi okupimo, okitimo jelku, pišemo pismo Deda Mrazu neko ima male neko velikeee želje, ali treba ga napisati i sačuvati pa naredne godine izvaditi iz kutije sa nakitom pa videti da li se ispunila ili se samo setiti šta smo tada želeli...

Moram biti iskrena da se samom kićenju stana i jelke radujemo više suprug i ja nego naš sin, nije baš oduševljen osim sa lampicama njih voli a ostali nakit kao mala mačka pipka i gurka i igra se sa njim.

Ali ja se radujem, ne kitimo jelku zbog dece nego i zbog nas samih, nekako mi svaki put srce treperi kada trebamo ići po novi nakit. Ove godine mi je baš nedostajao Konzum u Ložioničkoj nekako smo godinama navikli odlaziti baš tamo po nakit i budi u meni uspomene na ljude koji više nisu tu sa nama a bio nam je zajednički ritual odlazak u kupovinu. Ali radujemo se novom otvorenju i novom doživljaju kupovine...


Volimo praznike jer volimo jedni druge...

Proslava rođendana kod kuće!

Dečiji rođendan kod kuće!

Dugo sam razmišljala kako i gde napraviti prolavu sinovog rođendana, nije baš bilo mnogo opcija i mogućnosti.

Prvi rođendan je više bio za nas velike, bilo nas je jako puno, bila je gužva ali je sve prošlo super.

Drugi smo bili u igraoni, Lora Druga kuća na Pofalićima, i blago sam razočarana, prvo mi nisu rekli da je otovorenog tipa niti sam pomišljala da će biti otovorenog tipa, tako da je bilo haotično nije se znalo ko je kome mama i čije je koje dete :-).

Naravno nikada nismo dobili fotografije a dete nisam ni 5 minuta ostavila sa ženama koje su radile, jedna je bila nezainteresovana druga nije prestajala da priča sa roditeljima umesto sa decom.

Zato sam ove godine odličila da "party" napravimo u stanu, u sobi, da sami ukrasimo, sami sve pripremimo, da sami fotografišemo i sve i šta se na kraju desilo? Bilo je fenomenalno, deca su skakala, igrala se, mame se opustile, nije bilo hladno, nisu morali nositi pape, nisu morali ništa što nisu hteli. Moj sin je bio presretan i sada stalno pita kada će opet doći drugari...

Baš sam sretna što sam sinu ispunila dan, što se smejao, igrao, pevao a bio u svom kutku. Sve smo zasladili zahvaljujući Slatkoj euforiji ! Preukusna i predivna torta i nezaobilazni cupcakes.

Posle je bio haos, i malo smo sve razmazali, pa šta, posle smo nas troje napravili akciju, usisali, oprali, očistili, sve vratili na svoje mesto i na miru otvorili poklone :-) e tek je tada bilo uzbuđenja.

Rođendan slavimo zbog dečije sreće ne zbog nas, ne zbog mama i tata nego zbog dece i dečijeg osmeha! Živela deca!

Volimo se igrati... Trebamo se igrati!

Volimo se igrati... Trebamo se igrati!

Znam da većina nas nema vremena nakon posla za razne aktivnosti pa tako ni za igru sa decom. Ali svako može pronaći 15 minuta, ostaviti po strani posao i obaveze i povežite se sa svojim detetom na 15 minuta. Tih 15 minuta nam ne znači puno a detetu je to mnogo, dete će se osećati voljeno i paženo a mi ćemo imati više energije i postaćemo sretniji roditelj. Možda niste izgradili kontakt sa detetom ili se vremenom zbog obaveza, putovanja taj odnos izgubio pa upravo je igra taj most do ponovnog kontakta i jačanja emocionalne veze. Budite razigrani roditelj u uplovite u dečiji svet, potaknite bliskost, samopouzdanje i vezu.

Zašto zaboravljamo da smo se i mi igrali, da smo želeli da se neko s nama igra? Deci treba igra. Mi imamo posao, a njihov posao je igra. Učili smo iz biologije o sisavcima, svi sisavci se igraju to je njihov način učenja veština. To je upravo način da mališani „ obrađuju“ svoje emocije. Da razmišljaju, da povezuju, da maštaju.

Bitno je da odaberemo prave igračke, one koje se dopadaju detetu a ne nama.

Ovaj put ću pričati o našoj aktuelnoj temi, temi mog sina koji je zaljubljenik u proizvode Fisher Price još od svog rođenja. Najviše mi se dopada da je to brend koji brine o svima, za sve uzraste, prate motoriku i razvoj deteta. Deci daju alate da izraze svoje društvene i komunikacijske veštine, talente i osećanja.

Danas se Ukrcavamo!!! Idemo svi u svet Thomas & Friends igračaka! To je mesto ispunjeno sa zabavom gdje Thomas vozići pomažu deci da razviju motorne sposobnosti zajedno sa svojom kreativnošću, i nagrađivanom pričom uče važnost rešavanja problema, prijateljstva i nesebičnosti. Od najmlađih inženjera do izgradnje pruge, Thomas & Friends igračke pružaju avanturu i pobuđuju maštu.

Učimo decu da se druže...

Učimo decu da se druže...

Moj trogodišnji sin je vrlo društven i  prijateljski nastrojen. Na igralištu, on ide za decom i pokušava pokrenuti igru ili započeti razgovor. Često deca oko njega koja su njegovih godina ili mlađi budu stidljiva da budem iskrena, nepristojna. Ili ga potpuno  ignorišu,  gledaju ga kao da je pao s Marsa. Jedan dečak mu je čak rekao „ ja već imam svoje prijatelje“ . Ovo mi često slomi srce, pogotovo kada svaki put vidim iznenađenje i zbunjenost na licu svog sina. Jednostavno nisam pametna kako i na koji način da proba biti uporniji, on sve posmatra i prati i kada ga guraju on se baš ne bori nego samo ode, okrene se i ode svojim putem.

Kako da ga naučim  tome? Šta da kažem? Želim da shvati da to nije do njega. Ne želim da se oseća odbačeno i da je do njega. Jednostavno se razočaram kada čujem kako deca razgovaraju, kako su negativna i nepristojna. Pa šta je to sa roditeljima i ljudima koji ih odgajaju, zašto su deca toliko nervozna i drska. Mislila sam da su dečaci još agresivniji ali su me devojčice-dame razočarale , toliko agresije to je katastrofa.

Kao što znate, mi ne možemo zaštititi naše dete od svega,trudimo se  koliko  možemo ali ga možemo učiti da bude druželjubivo, pažljivo, brižno, osećajno da normalno komunicira da bude miroljubivo. Volim što je moj sin emotivac, što je nežan i osećajan, učiću ga da se brani nikada da ne napada, lepa reč i gvozdena vrata otvara. 

I nemojte da vas grize što se igra sam, ljulja sam, nije do njega nije do vas ali će se vremenom izboriti i sam skontati kako stvari stoje a do tada možete se vi zajedno igrati, ljuljati, sve raditi kao najbolji drugari.

Učimo da govorimo...

Učimo da govorimo...

Između dve do tri godine vokabular mog sina  verovatno se udvostručio. Počeo je da razvija svoj jezik i rečnik, a ja sam počela razumeti kako on vidi svet. Evo nekoliko saveta o tome kako možete potaknuti dete je jezični razvoj:Pročitajte priče naglas i objašnjavajte fotografije u knjizi.Pokažite interes za ono što vaše dete radi i postavljajte mu pitanja.Ponavljajte ono što kažete, tako da oni mogu čuti ispravan način izgovora reči.Svako dete želi individualnu pažnju.Ono što je najbitnije da znate da svako dete raste i razvija se drugačije, tako da je važno da ga ne uspoređujte s drugima. Ako ste zabrinuti za njihov razvoj, tražiti savet od stručnjaka.

Mene je lično najviše nerviralo poređenje sa drugima, setite se kako je bilo kada smo bili mali, pa mama kaže „ pogledaj kako on jede, vidi kako crta, jao čuj ga kako recituje...“ Uh kako su me nervirala ta deca, kakva je to averzija bila, uh :-) A sada mi smešno šta su ta deca bila kriva, apsolutno ništa samo su bili možda malo više talentovaniji od mene ili disciplinovaniji.

Zato neću porediti svog sina sa drugom decom, neću gledati u igraonici kako se on penje pa da mu kažem vidi kako se dečak brže penje, polako možda će se on brže spustiti. Isto tako je sa govorom, on možda „bolje“ priča od svog vršnjaka, možda ima bogatiji rečnik, možda priča razgovetnije ali to nema veze svako dete ima svoju priliku i taj neki svoj program.

Ne pada mi na pamet da ga forsiram da uči 5 jezika da čita novine i press clipping :-) želim da uči i usvaja onoliko koliko može i za koliko je spreman. Naravno to ne znači da nećemo raditi sa njim naprotiv itekako ćemo raditi ali nećemo forsirati ali će se red i disciplina znati. Mi nikada nismo tepali to ne znači da nismo razmenjivali nežnost ali smo pričali kao „veliki“ ljudi i želeli smo da on tako razmišlja i formira reči. Uspelo nam je!

Tatina slika i prilika...

Tatina slika i prilika...

Svaki dan gledam sina kako raste , svi su govorili da će  da se menja, da će mu lik biti drugačiji ali on je jednostavno isti samo lik biva zreliji. I svakim danom sve više i više liči na tatu . Od dr. rečenice na porođaju „Isti je babo „ do danas se ništa nije promenilo. Isti je to mali šarmer, samo svaki dan sve veći s krupnim plavim okicama, pepeljastom kosicom i beskrajno iskrenim osmehom. 

Bliži nam se treći rođendan i prosto mi je žao svakog trenutka koji nismo proveli zajedno , nedostaje mi naša povezanost dok je dojio, toplina njegovog tela, onaj pogled zamišljeni i začuđeni, nekako mi nije fer baš je brzo prošlo, sada zvučim kao da sam nešto propustila nisam ali jednostavno život je tako brz  dinamičan . Ni jednog trena ne žalim što sam ga nosila skoro ceo dan, što mi je spavao na grudima, što se i dalje noću budim, što sam ga razmazila i što sam skakala na svaki zvuk. Opet bih sve isto ponovila, kažu sa drugim detetom je sve drugačije sve lakše, e ja neću da mi bude ni lakše ni teže, hoću da je isto, da ne spavam, da se umorim, da sam uvek tu da znam da sam živa!

 Evo javno obećavam svi trebamo pažnju, bili prvi, drugi ili peti. Ljubav je jedna velika, jednaka za sve. Tako da nemoj da se kajete što ste bili mama, roditelj, što niste spavali ili još ne spavate jer da toga nema ne biste znali da ste živi. Zato uživajte roditelji, majke rađajte slike i prilike, kako mamine tako i tatine.

Bilo kuda nas troje svuda

Bilo kuda nas troje svuda

Kada sam bila devojčica maštala sam da imam supruga, da se zaljubim i da on bude za ceo život. Da mi bude najbolji prijatelj, da smo stalno zajedno i tako je bilo...

Suprug i ja se zabavljamo od prvog srednje, bili smo svaki mali i veliki odmor zajedno, svaki raspust, zimovanje , letovanje, tada su bili kometari joj „al ga je pritisla, ili joj sve joj brani“. To me toliko nije nerviralo ali sada mi vec ide na živce ja zaista ne mogu da shvatim da je ljudima koji me okružuju nenormalno da smo stalno zajedno, da idemo sa sinom u šetnju, da idemo zajedno na kafu, u Konzum, da operemo automobile, na poslovno putovanje itd. 

 Tako su mi glupi komentari joj on ti ne da ništa, joj on nikada ne ide sam na kafu,ili „pusti ga bona neka diše“. Haloooooo ljudi svako zna šta želi i šta mu odgovara, pa ja ne bih išla na more bez supruga sama sa detetom ukoliko nije baš sprečen, ni kod mame i tate, ni kod babe i dede nigdeeee i to je moja stvar. Niti imam psihopatu muža niti sam ja bolesna ljubomorna žena, samo sam maštala da imam svog životnog saputnika i sapatnika. 

I komentari joj šta ćeš imaš takvog muža neda ti da ideš sama, znači vrištal bih :-).  Zaista ne razumem šta je problem biti stalno sa suprugom i decom, družiti se, šetati, kupovati , gledati filmove, sjedeti na balkonu i jednostavno ćutati...To je život, to je moj život, ja sam to želela, mi smo to želeli...Sedite pa razmislite šta vi hoćete, o čemu ste maštali kada ste bili mali, pustite mene i manite me se komentara, ja sam maštala da sa svojim suprugom mogu sve, da nemam tajni, da ne krijem kolika mi je plata, koliko sam platila cipele jer smo izgradili takav odnos. Tako da shvatite nisam glumica, ne glumim suprugu i majku, živim svoje životne uloge o kojima sam maštala.

Zato bilo kuda nas troje svuda, dok nas je troje :-)
 

Ovo je jako dobro :-)

Ovo je jako dobjo :-)

Ovaj post sam nazvala po izjavi glavnog aktera mog sina koji je na kraju dao opis celog posta i onoga što smo pripremali. Naime odlučila sam predstaviti novog „člana“ porodice i kako se družimo sa njim.

Imali smu blender neki ultra, mega, giga, sa sto čuda i nastavaka, međutim počelo me nervirati vađenje i pranje i onda smo kupili malo moćno čudo koje je fenomenalno.

Pre svega moj sin može maksimalno učestvovati i gledati sam proces, ne boji se zvuka jer nije tako intenzivan i najbitnije je da ne zauzima puno prostora na radnoj površini.

Spemimo mi namirnice kupimo sveže voće i povrće u Konzumu, maline uberemo kod bake i dede u vrtu i prepustimo se miksanju za svakog od nas. ObLutak mora dodati Plazmu jer kakav bi bio obrok da nema plazmu , počećemo stavljati plazmu i u supu hahaha.

Tako sam sretna da zajedno učestvujemo u celom procesu, prvo pričamo o važnosti pranja ruku, operemo ruke, pa pričamo o važnosti pranja voća i povrća te o važnosti konzumiranja.

Usput učimo i boje, na našem i na engleskom i uočavamo razlike, izgovaamo reči, vežemo godišnja doba i pojave sa pojavama.

 

Tako da sam jako sretna iako nemam slobodnog vremena da i ovo koje imam iskoristim kvalitetno, najlakše je dete zabaviti crtanim ali zašto ne bi učestvovao u spremanju i raspremanju da se radne navike počnu odmah usađivati.

Eto uživajte u našim fotkama nadam se da ćemo vam biti inspirativni. Kupite povoljnu verziju Kiwi Nutri blender.

Kupovina sa decom, nema ništa bolje!

Kupovina sa decom, nema ništa bolje!

          Ja zaista volim sve što radim da radim sa svojom porodicom i prijateljicama. Kada odlazim u kućne kupovine uvek odlazimo svi zajedno. Jako mi je čudno kada čujem idem da ostavim sina ili kćerku ili decu kod roditelja ili svekrve da mogu da idem u kupovinu, nemam ništa protiv toga ali ne shvatam u čemu je fora?  Pa sve što kupujemo kupujemo za sve nas, hranu za sve, pastu za zube, voće i povrće, ribu, pelene itd. Nekako mi je logično da Petar ide samnom da vidi koji je to proces kupovine, kako i šta biramo,  da li imamo spisak, da li stavlamo prioritete i jednostavno da se on nauči kulturi kupovine, da ne obara police, pa i da obori mora jednom ali ću mu objasniti da to nije u redu, da se ništa ne dira, ne gura. 

Stvarno je i bitno imati ugodnost kupovine, imati prostora da guraš kolica, da je pregledno i da pronađeš sve što je potrebno. Još kada smo moj suprug i ja bili klinci išli smo u Konuzum, uživali smo da razgledamo a nekada i da kupimo :-). Bilo mi je uvek fascinantno posuđe, veliki asortiman mnogo boja.

Tako je i danas, suprug, sin i ja odlazimo obično petkom uveče u Konzum, bilo koji obično je to Ložionočka ili Wisa, poslednjih puta Wisa jer nam je bliža i prostor je milina, čak i Petar gura kolica, bira voće i povrće, ispriča se sa radnicama, sve im kaže, što je došao šta traži i sl. Prvih puta se najviše zadrži na igračkama i kinder jajima, a sada na voću i povrću, sve mu šareno, sve može da dodatkne i sam da bira. Baš budem ponosna kada šeta pored mene, pita a kavica ( moja kravica mleko) a pingi mama, jaja... I sve mi tako obiđemo zajedno , odaberemo sve što nam je potrebno. Nešto se i pojede dok se obiđu silne police i kvadrati :-).  Naravno i Kodi dobro dođe deca ga vole ili ga se plaše, kod nas je druga opcija Petar na pomen Kodija trči na kasu da pjati :-) tako da sve ima svoje prednosti.

A to nije sve, svi mi budemo u „goloj vodi“, toliko se preznojimo da nam dođe kao porodični fitness dan. Još kada Petar insistira da idemo sa motojom, e to je show onda se natovarimo kao čergari i tako kroz Dobrinju kao pokretna reklama, pogotovo kada nosimo pelene svi pitaju „ mali nisu valjda tvoje pelene, vidi, vidi stavio naočare a nosi pelene“...A onda Petar kaže to su moje penele ne diraj :-)

Bitno je samo krenuti sa planom, bez nervoze i srkleta i vec unapred s mišlju da će biti haos.

Moj savet je svim mamama, tatama, bakama i dekama idite u kupovinu sa decom, provešće te vreme zajedno, smejaće te se i naravno sigurno potrošiti nego ste planirali ali to je život :-)

Odaberi i uberi voće i povrće za mališane!

Odaberi i uberi cool voće i povrće...

U periodu od godinu dana do tri godine dolazi do naglog fizičkog i psihičkog razvoja. Mišići naših mališana jačaju, njihov mozak mora da se nosi sa složenijim aktivnostima, kao što su igranje, hodanje i pričanje. Jako je bitno u tom periodu davati im super zdravu hranu, nisam stručnjak govorim iz vlastitog iskustva naravno to ne znači da nikada ne treba da pojede kinder jaje, jaffa keks ili neki slatkiš ali u svemu treba imati granicu.

Ja nikada ne dodajem Nemojte šećer i so u obrok svog mališana mališana, jedino ako je nešto baš bezukusno ili bljutavo mada retko, svaka voćka i povrćka sadrže dovoljnu količinu šećera i soli i ako se dobro kombinuju budu jako ukusni i to ne samo za mališana nego i za nas odrasle.

Često me pitaju šta ja to spremam i na koji način i na kraju kako sve to stignem :-)

Prva stvar koju svima savetujem da ne kuvaju deset obroka u smislu jedan za dete, jedan za supruga i jedan za mene, jako je bitno u startu ishranu mališana prilagoditi vašoj i obratno. Ne može baš uvek ali bar se mogu koristiti iste namirnice na različit način.

Po meni je najbitnije da se ne stresirati ako ne stignete da nešto skuvate, uvek možete napraviti smoothie ili neki shake koji će biti dovoljan i kaloričan.

Ono što sebi ne smete dozvoliti je da u kući nemate mlečni napitak, kravlje mleko, rižino, bademovo itd. Također uvijek imam banane, trudim se da budu ukusne i uvek sveže, nemam vremena za pijace i tržnice pa verujem ni većina nas ali ako ne svratim da ih kupim naručim ih putem Konzum internet prodavnice i uvek imam sveže i na vreme, jako je bitno da naglasim da je dostava besplatna, meni to zasita znači, nisam ni znala da ima kada sam se tek porodila, desilo mi se bar 100 puta da sam ostala bez nečega, ali kupovina iz udobnosti doma je za mene otkriće :-)

Evo siurna sam da sada dok čitate nemate pola namirnica koje mogu da posluže kao ukusna a pre svega zdrava užina za vašeg mališana.

Moji predlozi su sledeći:

Iseckana banana i jabuka

 Seckana šargarepa, krastavac, paradajz i umak od krem sira

Jogurt ili mleko sa voćem

Krekeri ili štapići hleba sa humusom

Voćne salate

Mala porcija riže sa suvim grožđem

Banane i plazma keks

Za decu nikada nije kasno!

Za decu nikada nije kasno!

Kada se priča na temu kada postati mama često uđem u polemisanje.

Ja sam ostala trudna onda kada smo suprug i ja mislili da je vreme i da smo spremni da budemo roditelji, da vodimo brigu o novom članu i da mu posvetimo svu pažnju sveta. Suprug i ja smo bili u dugoj vezi, živjeli smo zajedno i kada smo počeli razmišljati o detetu odlučili smo prvo da se venčamo. Venčali smo se u septembru a zatrudnela sam u februaru naredne godine.

Moj sin danas ima 16kg mi ga još uvek ljuljamo da zaspi i tako nekoliko puta tokom noći o tome sam mnogo pričala i pisala. Mislite li da mi je lako nositi ga u rukama, nije, a ne verujem da je lako nositi 16 kilograma u rukama? Naravno da nije ni sa 25, 35 ili 40 godina.

Nije mi lako da trčim za njim da ne padne, a ko me je lako, pa nikome ni sa 25 ni sa 40.

Kada je najbolje vreme za dete treba da bude individualna stvar i odluka između partnera. Da se ne bi neki našli uvređeni ili prozvani nemam ništa protiv mladih roditelja koji se odluče biti roditelji sa 20 godina J Isto tako  podržavam poznanice koje su se ostvarile kao majke u četrdesetima. I ne znam koja je potreba za komentarisanje šta si do sada čekala? Što vam je toliko trebalo? Ili ono tipično ogovaranje jao koliko su dugo u braku a nemaju dece.

Najbitnije je da vi to želite i osetite da je pravi trenutak pa da li je to sa 20,30 ili 40 godina  to je na vama. Nemojte zaboraviti roditeljstvo najlepši osećaj, tada imate drugara ili drugaricu za ceo život, imate mazu, imate sa kim da pričate po ceo dan, da se smejete, svađate , igrate, učite, grlite i uvek iskreno „Volim te“.

Deca trebaju oba roditelja!

Deca trebaju oba roditelja!

Ovih dana slušam koliko se mladih ljudi razvodi, a još bolnije mi bude da su to moji prijatelji, poznanici...I tako jednom prilikom pričam sa prijateljem i pitam ga pa koji se ovo vrag dešava sa ljudima, kaže on ma nema tolerancije, nema razumevanja to se odmah razilazi. I stvarno jeste tako , pa da li ste pre braka razmišljali o razumevanju, popuštanju, solidarnosti...Ajde onda kažem pa neka bolje da se raziđu nego da budu nesretni i da pate i onda čujem da se razilazi odmah po rođenju deteta ili nakon godinu i baš mi bude žao .

Pre neki dan slušam i budem mnogo ljuta, kaže jedna mama kaže za sina da je on samo njen i puna je neke zlobe i patetike i ja se toliko začudim kako jedna majka može braniti tati da viđa svoje dete, u redu da je on nezainteresovan da je maltertirao dete, da im je pravio pakao od života ali ako njih dvoje nisu imali zajednički jezik ne znači da dete treba da ispašta i odrsata bez tate. I tata je jednako bitan kao mama, i on treba da je tu u svakom trenutku, za vakcinu, za rođendan, za prvi zub.

Drage mame, malo se urazumite, shvatite da svoje nezadovoljstvo sa partnerom ne trebate prenositi na vaše dete, detetu trebaju oba roditelja, razumna pre svega koja će svom detetu biti puna podrška.

 Deca će porasti i pitaće zašto tate nema na mom rođendanu? Zašto tate nema a prvi je dan škole? Zaista bolno, razmišljajte malo kolika je to trauma za dete...Ovo se odnosi i na tate nisam samo ljuta na mame koje se ovako ponašaju samo sam konkretno ovih dana čula o njima.

Pravi roditelji kada dođe do razvoda braka, uglavnom se pitaju na koji način da svojoj deci što bezbolnije saopšte kako više neće živeti zajedno, ne želeći pri tom da njihovi naslednici pate. Ukoliko su deca mala, još bebe, onda im ne objašnjavaju čekaju da malo porastu...Ali dete ima ljubav i pažnju oba roditelja, i veliko bravo za roditelje koji se dogovore i naprave program koji svima odgovara.

I da ne zaboravite „ Biti roditelj jedan je od najtežih i najzahtevnijih poslova ali i najbolje plaćenih zato što je plata čista ljubav“

Važa Z.

Promena raspoloženja tokom trudnoće

Promena raspoloženja tokom trudnoće

Evo prisetih se trudnoće i promene raspoloženja , pričam sa prijateljicom koja je trudna i pita me ona da li normalno biti neraspoložen, mrzovoljan i nikakav ja joj kažem pa draga moja to ti je drugo stanje, iako se nekada sada osećam kao u drugom stanju onda bi to bilo neko treće stanje.

Znam da većina trudnica njih 75% istražuje čita na interenetu pa pomislih sigurno da će im biti zanimljivo pročitati iskustva drugih trudnica.
Ja sam inače u životu jako zahtevna osoba, meteoropata sam i bitno mi je da je sunčan dan da bih mogla funkcionisati i biti pozitivna.

U trudnoći sam bila jako razdražljiva mogla sam zaplakati svaki čas, mogla bi urlikati na poslu, kući i ljutiti se kao da su svi protiv mene. Da ne govorim da me je sve živo moglo jedan dan nervirati a drugi da je sve ok. Sećam se da nisam mogla očima da gledam ženu koja nam je održavala haustor, nerviralo me što je ljubazna, što je uslužna , što pita treba li vam nešto, ma sve me nerviralo i kada kaže pazi sine klizavo je...jednostavno mi nije bilo dobro kada je vidim, sada kada pogledam žena mi nije ništa radila J samo je htela biti ljubazna ali džabe meni je izgledala kao najveći prevarant koji izigrava žrtvu. Uh ima i sada nekih lljudi pa šteta nisam trudna da se vadim to je sigurno od hormona, znam da su mi prijateljice pričale joj u trudnoći sam zamrzela psa ili svekrvu hahaha čuj u trudnoći svekrvu, meni se to nije desilo naprotiv postala mi je još draža jer je bila pažljiva, pravila mi moja omiljena jela i naravno uvek bila na mojoj strani.

E sada da se vratim na promenu raspoloženja, stručnjaci kažu da neplanirana trudnoća, borba sa i te kako utiču na pojavu depresije, a promena hormonskog statusa samo pojačava osećaj pesimizma, usamljenosti i izolovanosti. Iako se pretpostavlja da svaku ženu preplavi osećaj euforije i sreće kada sazna da će postati mama, realnost je sasvim drugačija. Jako puno se govori o postporođajnoj depresiji, ali ne zna se da su neraspoloženje, razdražljivost i uznemirenost pratioci svake pete žene u drugom stanju. Jako je puno faktora koji pored horomona utiču na depresiju, vanjski uticaj je jak bitan. Okruženje, porodica, vreme... Simptomi u 25. Nedelji  Stalni osećaj tuge, gubitak samopouzdanja, razdražljivost, nesanica, potpuni gubitak apetita simptomi su depresije.

Smatra se da je veća šansa da žena bude depresivna i posle porođaja ako je bila izrazito neraspoložena tokom trudnoće. Zato drage trudnice mislite pozitivno, družite se sa pozitivnim ljudima, smejte se i nikada ne skidajte osmeh sa lica. Jedni stručnjaci kažu utiče raspoloženje na bebu, drugi ipak tvrde suprotno ali sam ja iz iskustva sigurna da sve to utiče na bebu, isto je kao kada je dete nemirno i vi ste nermirni jer brinete tako je i sa bebama.
Zato drage mame glavu gore, uživajte u najlepšim i najemotivnijim trenucima, šetajte, čitajte, plešite i volite ljude oko vas, ako nalete trenuci histerije, tuge ili anksioznosti samo se pomazite po stomaku, nazovite supruga da mu kažete da ste sretni i da ga volite onda se spremite i odite da gledate butike za bebe i razmišljate kako ćete sve urediti to je stvarno korisno. Naredni put pišem o uređenju sobe za bebu.