Volimo praznike jer volimo jedni druge!
Čarobno
je doba godine. Praznici nam kucaju na vrata, mirišu kolači, grad je ukrašen i
svetlucav , pripremamo poklone , družimo
se… sve to u većini nas izaziva osećanje radosnog iščekivanja i uzbuđenja. Praznike
posebno dočekuju deca. Većina nas ima
najlepše uspomene iz detinjstva upravo iz dana kda smo svi na okupu, kada
zajedno kitimo jelku, zajedno pravimo kolače i gledamo Sam u kući...
Kroz porodičnu
povezanost dete razvija sopstveni identitet, emocionalnost, i tako zadovoljava
potrebe za osećajima ljubavi i prihvatanja.
Ono što je meni
ostalo u sećanju jesu praznični rituali, ne mislim samo na one tradicionalne
nego i na porodične, one koje su karaktersitične za svaku porodicu, svi mi
različito obeležavamo praznike, različite boje biramo, različito jelke kitimo
ali svi imamo isti cilj da se ujedinimo i zbližimo...već sam počela da se
pripremam i radujem, i sretna sam što ću ove godine kititi jelku, praviti
kolače, ukrašavati kuću a imati dva pomoćnika, supruga koji je već uhodan i već
zna kako šta radimo kako pripremamo, prošle godine naš ObLutak je bio mali više
se radovao šuškanju kesa i obaranju jelke jer nije baš bio svesan svih
dešavanja oko njega...Ove godine će biti aktivan sudionik u donošenju odluka,
sreća pa je crvena boja njegova omiljena pa će kupovina nakita biti laka J... Trudiću se da mu
objasnim koliko nam znači praznik i vreme provedeno sa porodicom.
Ajde okitili smo
i sve sredili, a šta ide daljeee, idu pokloni, stvarno ih volim, volim
kupovati, i poklanjati dragim ljudima, volim pakovati poklone i birati i
trudiću se na svog sina da to prenesem, ali pre svega sam sretan što sam ga
naučila da se smeje i raduje poklonima nebitno da li je dobio kinder jaje ili
hot wheels auto ili stazu... Sreća dragih ljudi prilikom otvaranja poklona u
koje je dete uložilo svoj trud mu svakako može učiniti praznike još radosnijim
i vrednijim.
Naučiću svoje dete kako da svoje poklanjanje „oboji“
pravim vrednost. Naučiću ga da izrada njegov lični poklontako će nam pokazati
do koga mu je stalo.
Sretna sam što
mogu provesti trenutke sa svojim sinom, najviše sam mrzela kada sam bila mala i
morala sam da radim stvari koje mi se ne rade i koje su iscrpljujuće... Deca
uče po modelu svojih roditelja,ali i ne koriste neke stvari koje im se ne
dopadaju kod roditelja. Svom sinu ću
pokazati da praznici treba da budu radosno doba godine, a ne stresno i iscrpljujuće trčanje po tržnim centrima, najviše su me nervirale rečenice „Hajde
požurite, ide spremanje, požurite imamo goste, “ćuti dok odrasli pričaju”, “idite
u svoju sobu, pobogu igrajte se ! Haloooo roditelji šta ćete vi raditi??? E Pa ne
možeeee, ja hoću svaki trenutak iskoristit sa svojim sinom, ne želim da mu
praznik bude sinonim za gužvu, ludilo, stres i histeriju...Hoću da mu praznik
bude sinonim za porodicu i ništa drugo, ok su prijetelji, rodbina i komšije ali
porodica iznad svega... Zato idem sada da na vreme napravim plan sa svojom
porodicom šta ćemo kupiti, šta nam nedostaje od nakita, čime ćemo upotpuniti a
čime osvežiti dom, a posle ćemo do Konzuma u Ložioničkoj u Sarajevu da sve to
kupimo imaju pregršt ukrasa, i sviđa mi se poruka „ Volimo praznike, jer volimo
jedni druge“!
