Kada zubići krenu rasti...

Vidim da se mnogo piše šta je dobro a šta ne za rast zubića, mnogo je preparata, mnogo nekih dodataka koji su na tržištu, svi oni obećvaju puno i rešavaju probleme istog trena, medjutim morala sam napisati svoje iskustvo, i  još uvek je tako...

Kao prvo da krenem od gelića i kremica, ok mnogo ih je na tržištu poznatih, manje poznatih, skupih i jeftinih, probala sam sve odnosno moj sin ih je probao i prezadovoljan je bar ukusom jer cokće nakon što mu nanesem...

                             Prvo da kažem da je sve individualno od bebe do bebe, od čoveka do čoveka, krenimo od toga neke žene imaju bolove tokom ciklusa, ne znaju gde se nalaze, neke „ne znaju“ da su u ciklusu tako je i sa bebama neke su osetljivije, neke više trpe, neke nemaju isti osećaj rasta zuba, neke nervira to čudno-bolno dešavanje koje ne mogu odgonetnuti odakle dolaze, da li je zub, uho, obrazi pa se češkaju, trljaju, čupkaju...e da se vratim na geliće, oni deluju trenutno kao mini ansetezija, naneseš malo hladi i trni i to je to, znači nemojte misliti da ako ste kupili gel i naneli da je to to, pa da se pitate šta je sada pa stavili smo mu  gel?? On deluje trenutno i nemojte očekivati da dete odmah reaguje kao da je sve prošlo i da će biti ok, ipak je to gel a ne čarobni štapić.

Ajde ne budemo zadovoljni gelićima, počnu nam svi govoriti kupite ovu ogrlicu od ćilibara to je vrh, to je top, a li pazi da bude pravi ćilibar skupo je ali pravi spas, ajd i to zbavimo nije ni jeftino da se razumemo, stavimo mi sinu, njemu vratić uzak ono leti oko vrata i nije bilo na vratu ni sat već je bilo u ustima ... Ajde nekako ga ubedimo da to ostavi da ne dira da testiramo, i vauuu desi se čudo izrasli svi zubi i ništa nije osetio bio veseo, nikada se nije žalio, budio, kenjkao, nikada nije bio nervozan ali MALO SUTRA haha, naravno ništa se nije promenilo dete isto isti simptomi...

Šta ćeš ideš dalje kažu namaži belo vino sa vodom ima da bude extra i da spava kao top, kontam gde ću detetu dati alkohol ali hajde da probamo malo na prst malo se on namršti medjutim opet mljacka kao da sam mu dala čokoladu i to je to...

Znači moj zaključak je sledeći sve može olakšati trenutno, neke bebe su više osetljivije neke malo razmažene kako kažu hehe, neke ne mogu da se skoncetrišu ni na igru, ni na crtai film samo ih bol iritira... Neka bol je intenzivnija, neka češća, neka blaža, znači sve je različito, nemojte slušati druge i raditi kao vaša mama, sestra, komšinica jer nije isto dete, možete poslušati njihovu priču, ali ne morate sve probati ili slepo verovati da nešto treba tako jer radi 70% našeg okruženja, svi smo različiti ali u jednom se svi slažemo i isti smo a to je da nam treba ljubav, pažnja i nežnost i svaka bol se lakše prevaziđe...

I još nešto pričajte svom detetu koliko se napatio da izrastu zubići, koliko je bilo suza i neprospavanih noći, ja čak i snimam pa da mu kasnije pokažem ako ne bude hteo da pere zubiće koliko se patio pa će i zubiće više ceniti.

Kolica za vašu bebu

-          Još tokom trudnoće razmišljamo šta kupiti za bebu, biramo sobice, krevetiće, stvarčice ali najviše  vremena posvetimo odabiru kolica tu se uključimo svi, mama, tata, tetke, bake i prijatljice, naravno svi želimo da zadavoljimo naše potrebe, ali većina ljudi gleda šta je u trendu i šta drugi imaju.

-          Kada smo se odlučili za kupovinu kolica mnogo smo istraživali, čitali, gledali šta možemo najviše iskoristiti, gledali šta planiramo sa kolicima, a suprug je najviše razmišljao o veličini kolica i gepeku, čak smo i automobil promenili za potrebe kolica :-)

-          U stratu smo želeli kvalitetna i praktična kolica 3u1, da budu čvrsta a ujedno i lagana odlučili smo se za Chicco, brend je koji je mene upotpunosti zadovoljio, imaju sve na jednom mestu, imaju kvalitet i cena je bila ok, nekima preskupo ali za ono što nudi i vredi. Nisam želela kolica koja svi imaju, nisam želala da dižem kredit da kupim kolica kako bi pričali joj ima ona skupa kolica i ta kolica ima ta glumica, ta voditeljica, ta komšinica...

-          Na kraju krajeva kolica je odabrao moj sin, tačniije njegova kolica su ostala nova jer ih nikada nije voleo osim što smo koristili korpu za spavanje jer je korpa velika, udobna, dovoljno duga i on je preko dana spavao u njoj. Auto sedalica je super bukvalno se može koristiti do 12 meseci i više, udobna je, sigurna, lako podesiva. Baš zadovoljava potrebe, lako se stavlja na kolica i skida.

-          Jedini problem ovih kolica je što su gabaritna i nisu za vožnju avionom, na kraju svi moraju kupiti i kišobran kolica .

-          Moj savet je da kolica dobro pregledate odaberete kvalitetna, dobre točkove, vidite kako i na koji način se sklapaju i rasklapaju,koliko prostora zauzimaju u stanu i u gepeku, i naravno da gledate kako i na koji način se održavaju i čiste, i da lepo izgledaju, a može se naći, možda malo teže u BiH ali može se naručiti pa čekati ili kupiti online ali prvo ih vidite i moj savet nemojte da vam ih drugi kupuju, uživajte u kupovini stvari i opreme za vaše dete!!

-          Pogledajte za koja kolica sam se ja odlučila, i par slika šta su drugi odabrali

.

Tatin zagrljaj

Najviše me nerviralo kada pričaju majka je majka, otac je otac ...
To je tačno ali zašto odvajati uloge ili govoriti koje važniji mama ili tata...
Mama nam je dala život, tata je tu sudelovao, mama nas je rodila ali i tata je tu sudelovao, mama nas je dojila ali i tata je bio tu da pomogne mami, da je podržava da doji, dojenje ne ide svima lako neki imaju začepljene kanala, neki nemaju mleka, neki imaju problema i tata je tu prvi da pomogne...
Deca vole i mamin i tatin zagrljaj , topao je, nežan, ujedno jak, siguran...Pun ljubavi...
Zato bravo za tate koji  nisu bili trudni, koji se nisu porodili, nisu dojili ali su bili tu uvek i biće zauvek!!

Prisustvo partnera na porođaju

Podrška partnera u svemu je jako bitna, od izbora nove frizure, do velikih životnih odluka...
Teško je u današnje vreme pronaći pravog životnog saputnika, sapatnika, koji će uvek biti uz nas, sve deliti sa nama, ali nije da ih nema :-)
Ja sam svog partnera pronašla u školi davne 2003 godine, bila je to školska ljubav i traje danas i svakim danom je sve jača i snažnija, ne kažem da je sve bilo sjajno, bilo je i uspona i padova i dečijih gluposti ali sve smo izdržali i prevazišli i danas zajedno učimo na svim greškama...Ko nije grešio??

Tako je on uvek bio uz mene a i ja uz njega u svim bitnim trenucima, lepim i manje lepim...Tako da je moj suprug odlučio da prisutvuje mom podođaju, nisam uopšte insistirala niti sam spominjala sam je rekao da želi i mislio je da je spreman haha kao i ja. Došao je i taj dan bilo je jutro, neobično sunčano i toplo za 07. Novembar, bilo je nekih 11.30h kada sam već sat vremena bila u sali za porođaj u odvojenom delu jer ajd što će mene suprug slušati ali još 10 žena nema šanse :-). Ja sam već vrištala i bila u ludilu kada su ga uveli u 11.40h, bo je malo izbezumljen s obzirom da me nikada nije video da urličem... Bo je obučen kao lekar, sa kapom na glavi i odmah je počeo da plače jer je inače preemotivan, uzeo me za ruku, jako sam ga stisnula, i ujedala za ruku imao je 5 dana ožiljke kao da su ga psi napali :-) u svom mom deranju čujem doktore kako govore njemu jesi li dobro ? možeš li? A on samo plače i govori dobro sam ,sve ok, samo bi sada dao ruku da nju ne boli, srce mi je bilo kao Amerika, em što se porađam em što sam to čula i istog trena sam se porodila bilo je  11.49h znači porodila sam se za 9 minuta jeste se činilo kao godina :-)...Petar je izašao na svet, uzela sam ga zaplakala, suprug je plakao ali je ipak uspeo slikati prvi momenat rađanja Petra i moj prvi zagrljaj sa njim...

Bila sam najsrećnija žena i mama na svetu, i od tog dana sam sve srećnija i srećnija...

Moje iskustvo sa prisustvom partnera na porođaju je pozitivno obih sve isto ponovila, mnogo je lakše imati ruku ljubavi, nežnosti koju smeš i da ujedaš i da grebeš mislim da nas je taj događaj približio više nego ikada i da smo od tada još više zaljubljeni jedno u drugo i da je ljubav još jača...
Naravno nećete terati svoje partnere ako ne žele ili se boje itd ali ako sam kaže da želi ne odbijajte jer će vam dobro doći ljubav, nežnost i pažnja a da se grebete, stišćete i ujedate :-)
Priznaem grebala sam i sestre i presrećna sam i prezadovoljna osobljem na porodilištu Jezero.

P.S. Volela  bih da čujete mog supruga i njegov lični događaj sa porođaja, možda ga nateram da napiše!

 

Prva sedmica trudnoće

Mnoge žene željno iščekuju da počnu da prate svoju trudnoću čim odluče da zatrudne. Često svakog meseca počinju da prate kalendar trudnoće od prve nedelje, očekujući da će ga pratiti kroz narednih devet meseci.

Počev od ove nedelje, počeli ste da učestvujete u najuzvišenijem, najlepšem, najplemenitijem poduhvatu – u stvaranju novog života.

Tokom prvih nedelja trudnoće, jako je bitno da usvojite zdrave navike. Tome značajno doprinose pravilna ishrana, vežba i minimiziranje stresa.

Čudan je taj osećaj kada saznamo da smo trudni, da imamo jednog stanovnika u stomaku koji će biti tu devet meseci. Sećam se da sam odmah umišljala da mi se vidi stomak, da nešto osetim kao da se pomera u stomaku itd. Iskreno sam želela da imam simptome trudnoće i sama ih umišljala,nisam imala mučnine, radila sam celo vreme bukvalno pet dana pred porođaj...Jedino što sam počela da radim je da jedem više, jednostavno mi se otvorio apetit pa sam gledala da uvek imam badem, neke zdrave kekse, voće i jela uvek kada osetim glad.

Ono što je najbitnije u prvoj sedmici da shvatimo ozbiljnost da neko zavisi od nas i naših navika, odmah prestati sa svim negativnim aktivnostima, sreća nisam pila kafu, ne konzumiram cigarete pa mi je bilo lako, ali svakako mi nije jasno kako ljudi mogu nastaviti da konzumiraju alkohol i cigarete u velikim količinama a znaju da je to štetno za njihovo dete...

"Upotreba alkohola povećava rizik od pobačaja i razvoj fetalnih anomalija. Konstantna upotreba alkohola je povezana sa urođenom manom koja se zove ''alkoholni sindrom fetusa'', koji uključuje retardaciju rasta, fizičke nedostatke i abnormalne karakteristike lica. Alkohol može uticati i na smetnjama u razvoju govora i motorike."

Znači u prvom mesecu napraviti plan aktivnosti, plan ishrane, uvesti šetnje, fizičku aktivnost, izbaciti hranu iz konzerve, jesti zdravo i svakako uživati i pratiti svoje telo, organizam i njegove potrebe.

Planirati kupovinu preparata za održavanje kože i njene elastičnosti, moja preporuka je Weleda ulje za trudnoću koje upravo sprječava isušivanje, te kod redovite primjene (od početka trudnoće do 3 mjeseca nakon poroda) sprečava pucanje kože. Sadrži nežno ulje badema, ulje jojobe koje održava vlažnost, vitamin E, te ulje pšeničnih klica i arniku – koji pospešuju elastičnost potkožnog tkiva i pospešuju njenu rastezljivost. Kompozicija sastojaka daruje baršunasto meku kožu, dok eterična ulja daju nežan i ugodan miris.

Upute za korištenje: Ulje se razmazuje laganim, kružnim pokretima po stomaku, bedrima i stražnjici, te po prsima 2-3 puta dnevno, najbolje od početka trudnoće, pa do 3 mjeseca nakon poroda. 

Autosedalica

Vožnja u autosedalici!

Prvi Maj je za vecinu porodica i period  kada   svi  clanovi porodice zajedno. Lepota i bliskost koju doživljavamo tokom zajednickih trenutaka može biti pomucena i malim i velikim problemima  koji se mogu desiti bebi i malom detetu tokom odmora. Obicno sa za prvi maj putuje u druge delove zemlje pa i sveta.

Nekima je uzivanje putovanje jer njihova deca vole voznju u automobili, ali to nije i nas slučaj naš ObLutak nikako ne voli vožnju automobilom, mrzi sedalicu. Mrzi što je zavezan i sto jednostano nema svoju slobodu. Do sada gde god da smo išli, išli smo avionom, medjutim ne može se svugde avionom ... Moja najveća greška je što ga nisam pustila kada je bio još mali da se isplače u kolima i da vidi da tu mora ostati da je to za nejgovo dobro, međutim ja sam na prvo njegovo kenjkanje uzimala ga i izvodila gluposti da bi on bio zadovoljan ali grešila sam ,vrlo je opasno i nesigurno, pitala sam se zar on mora biti u onih 10% da mrzi kolica, autosedalicu, uopšte automobil...očito mora  pišem ovo kako drugi ne bi pravili grešku, stavite dete u sedalicu, zavežite ga i lepo mu objasnite ili stavite do znanja da to nije nikakvo kažnjavanje nego da je tu rutina kada se vozi automobilom, jer ako jednom popustite popustićete uvek i zauvek  ja i dalje popuštam a moram jer sam sama kriva nisam bila uporna i istrajna a suprug bi mi govorio eto jesam li ti rekao :-) ...

Iskreno pripremam se fizički i psihički kada negde idemo, nebitno da li je to kod bake i dede, do trgovine, do vikendice, planine ...ali čini mi se kako je stariji da može više da izdrži ranije od semafora do semafora sada ih izdrzi nekoliko, i čudo jedno najmirniji je kada smo sami kada ja vozim valjda misli nema vajde plakati ona vozi ...

Vi + dete + igra = sreća!

Vi + dete + igra = sreća!

Učenje je pitanje igranja .

Studije otkrivaju da od momenta kada

se dete rodi, učenje tada počinje.

Razmislite o tome. Novorođenče

prati vaš glas i počinje da raspoznaje

glas od drugih zvukova.

Njega i rano igranje oblikuju dečiju mogućnost da

uče kako da se odnose prema drugima

kroz život.

Vi + dete + igra = sreća!

Zapamtite da formula za napredak

deteta nije komplikovana.

Bez obzira gde živite ili koliko zarađujete, najuticajnije stvari koje

možete da uradite za razvijanje vašeg deteta su veoma dostupne.

Počinje sa V-A-M-A, a ne A-B-C

Ne postoji bolji način da pokazete

vašem detetu da je voljeno od igranja

sa detetom. Emocionalna veza pomaže

detetu da razume da uživate u

njegovom društvu. I možda ne možete

ni da zamislite vaše navike

mogu da utiču na vaše dete. Da li

probavate nove stvari? Čitate? Izlazite

u dvorište ili istražujete prirodu?

Završavate zadatke?

 Šanse su da će

njihovi životni putevi biti kao i vaši

jer vi ste im prvi uzor.

Vaše prve interakcije su mnogo

važne. Činjenica je, da jednostavno

razgovaranje sa vašim detetom ima

veoma pozitivan efekat na razvijanje

mozga.

Uz pomoć zagrljaja, poljubaca i “odličnih

poslova,” pomoći ćete vašem detetu

da se spremi za školu i život.

Koliko spavaju vaše bebe

Juče je bilo tačno 17. meseci kako ne spavam :-) naravno za to je kriv moj ObLutak...Od prvog dana  od kada se rodio moj sin ne spava celu noć, a preko dana odspava svega sat vremena i to je to, prvo sam mislila gladan je, pa ima grčeve, pa rastu zubići ali sam nakon 17 meseci shvatila da nije ništa od toga nego da je on jednostavno takav, za njega je spavanje gubljenje vremena, noću se budi po 5-6 puta, ustaje ide negde, kenjka i naravno mi ustajemo ljuljamo ga i nosimo, nekada budem malo ljuta, nekada umorna ali onda shvatih ma ako ga sada ne nosam i ne ljuljam ne grlim i ne mazim kasnije neću imati priliku a ni on kasnije to neće hteti jer ć biti veliki dečko... Najviše me nerviralo kada  mi počnu govoriti nemoj ga navikavati na ruke, teško tebi, joj navikla si ga gotovo ti je itd. stvarno me nerviraju takve priče i nikoga nisam terala da ga nosi niti ljulja, moje dete, ja ga rodila nama, da ga ljuljamo, nosimo i ljubimo...ko neće da nosi nemora, ali pustite mene da ja uživam u nosanju i maženju... moram priznati da sam se iz dana pitala i danas se pitam zašto se on budi?? i shvatim pa Bože to je moje dete, ja hiperaktivna, suprug hiperaktivan, ja radila celu trudnoću, pet dana pre porođaja bila uživo u emisiji, celu trudnoću ustajala u 5h zbog jutarnjeg programa i to je taj odgovor kakvi roditelji takvo dete :-).
Budem ja ljuta noću malo, ipak nije svejedno buditi se svaki čas, budem ja ujutru kao zombi, sa podočnjacima do poda, ali pogledam svoje okice plave, osmeh najlepši i rastavljene zubiće i zaboravim na sve...stavim korektor i idemo dalje :-)

Kada spavaju isti su ObLutak i tata!

Dobar ginekolg

Kada sam ostala trudna zelela sam da imam doktora kojem cu verovati i koji ce pratiti moju  trudnocu, nisam zelela nekoga da budem samo  jedna u nizu trudnica, zelela sam ako nista ime da mi zapamti i da prati moj dnevnik...Moram vas razocarati da sam na pocetku imala "pogresnog doktora", prvo nisam znala kod koga da idem, i na kraju kao krenucu kod sestrinog ginekologa, njoj je pratio dve trudnoce bilo sve ok i kao on je ipak poznat i tako to, medjutim on mi od pocetka nije vodio dnevnik, apsolutno nista i bebu je uspeo da snimi samo jednom kao nije dobro pozicioniran i ne moze da snimi...tako je prolazila kontrola za kontrolom on je uvek pricao o mom poslu, mojoj emisiji, mom direktoru umesto mom detetu, bio je on duhovit nema sta ali ja nisam trazila nekoga da me zabavi nego da se posveti mojoj trudnoci...i tako ja idem i dalje kod istog doktora i sve do kraja sedmog meseca i da napomenem da mi nije rekao da treba da vadim nalaze svaki mesec, bar dva da pratim sve nista... i na ulasku u osmi mesec mene uzasno zaboleo stomak kao pred ciklus , bila subota taman pred Kurban Bajram, odem ja sva izbezumljena kod ginekolga, guzva haos, uvede on mene kaze kakva je situacija jel prestalo krvrenje, ja kazem nisam nikada krvarila??? Pregleda me on i kaze da treba da mi da inekcije za bebina pluca sto pre jer kao nesto nije u redu, ja premrla, oduzela se, do tada je sve bilo ok, jos je svaki put i suprug samnom isao bez kojeg ovo nista ne bih podnela... Kaze on cujemo se naredne sedmice idi kuci i miruj...to subota ja nikakva , u nedelju imam emisiju ide uzivo, nema me ko menjati, ma haos, a samo razmisljam o detetu, o plucima i tome sta sam pogresno radila...e tada krece preokret, nazovem prijatelja i pitam gde su on i supruga isli kod ginekolga jer su kasno dobili dete i znam da su doktora zvali "drugi tata"...nedelja ujutru i ja nazovem ginekologa i kazem tako i tako kaze on nema problema, dodjite ja cu vas cekati, mi brzo u kola i u ordinaciju, covek u odelu jer je praznik slavi, a ipak dosao bez ikakve frke, brzine sve polako, prvo opusti pricom, objasni sta sluzi za sta, zasto se radi ovo, zasto se radi ono...i meni vec tu lakse...pregleda me ultrazvukom, uradi CTG sve u najboljem redu, trudnoca normalno napreduje, beba ok, ja ok, sve tece svojim redosledom...i tako na samom ulasku u 8. mesec ja promenim ginekologa, on me pripremi za porodjaj, preporuci mi ginekolga na Jezeru i beskrajno sam mu zahvalna jer se posveti pacijentici, i naravno prati dnevnik na kompjuteru, od prvog dana pa sve se vidi sta je radio, sta je konstatovao sto je normalno i logicno...ali eto kada sam bila naivna na pocetku pa mislila ma ovog svi hvale, on je stari iskusni ginekolog dobar je i slicno...a jos smesnije da mi je svekrva govorila idi kod tog ja kao necu nisam cula za njega i jos kao gde ces svekrvu poslusati hehehe salim se ...ali ispade svekrva na kraju u pravu :-).
I danas posle 16 meseci od porodjaja idem kod dr. Vernesa Begovića, neizmerno sam mu zahvalna, kako ja tako i suprug a i ObLutak :-)

Ovo sam napisala da bi podelila sa vama svoja iskustva i jos jednom kazem nije bitno da li je neko dobro odradio svoj marketing nego kakav je strucnjak  i covek, jer za ginekolga je potrebno da bude hladne glave a tolpog srca...Birajte ginekologa koji vas nece posmatrati kao izvor prihoda nego kao ljude, zene, pacijente kojima treba njegovo mišljenje, savet i podrška!

TRUDNOĆA I DEBLJANJE

Svi maštaju postati roditelji, neki planiraju nekima se desi...
Kada sam shvatila da sam spremna da budem mama, i kada smo shvatili da su svi uslovi ispunjeni da postanemo roditelji počeli smo da mislimo na svaki detalj... Smatram da je jako važno planirati trudnoću, ne mislim u dan jer je i nemoguće, mislim da se sagleda cela situacija, da li se dovoljno poznajete sa partnerom, da li on voli decu, da li ste zreli i spremni na odgovornost da neko zavisi od vas, naravno tu su i finansije, meni je bilo logično razmišljati o tome da li ću moći detetu priuštiti bar ono osnovno ako ne mogu luksuz, jako me nervira priča ma pusti to svako dete ima svoju "nafaku" od nafake se ne može živeti...

Onda tako juče slušam jednu mladu ženu čija priča me je šokirala, priča sa prijateljicom i govori da je u braku dve i po godine i da joj ne pada na pamet da rađa decu, i to ne zbog toga što ih kao ne voli nego ne želi da postane "krava" i da ima 100kg i da nikada više ne bude ona stara, ja nisam mogla da verujem šta slušam, došlo mi je da joj kažem oprosti ali ti ne moraš biti "krava" i imati 100kg, potrebno je da jedeš normalno da se hraniš zdravo, da se krećeš, da ne shvatiš bukvalno "jedem za dvoje" a ona nastavlja nikada ne budeš ona stara, joj ja u sebi vrištim, pa to sami  htela da ne budem ona stara nego novaaaa, ispunjena, imam smisao za život imam svog oblutka i 2kg više nego pre trudnoće :-). Došlo mi je da joj kažem ok ne želiš da budeš "krava " ali sada si prava "koza" :-).

Ovo pišem jer iz svog iskustva mogu da tvrdim da možete biti zgodna devojka, zgodna trudnica i još zgodnija mama... Uopšte nisam pristalica priča da vas trudnoća uništi, da vam telo propadne, da morate da jedete za dvoje, neke jedu i za troja a nisu trudne :-) zato molim sve koji misle da neće više biti lepe i u formi da razmisle dobro i da samo uključe samokontrolu tokom trudnoće i biće ispunjne i zadovoljne, da se razumemo i ja sam sebi dala oduška jela ono što nisam pre trudnoće ali u normalnim količinama, znao mi je zamirisati hamburger, kinder jaje, vruće kifle pa sam se "počastila" ali nisam jela non stop, sećam se da sam ujutru u jutarnjem programu  molila kolege da mi kupe kifle pa im bilo prečudno jer nisu znali da sam trudna...Zato drage buduće mame, trudnice jedite sve što poželite ali naučite da podignete ručnu kočnicu :-)

Uživajte u trudnoći, odmarajte, šetajte, jedite, volite sebe, svoj stomak, svoje telo!

http://www.azramag.ba/teme/zvezdana-stojakovic-trudnoca-mi-je-bila-najljepsi-rodendanski-poklon/

Prvo pojavljivanje na TV-u

Moj sin Petar i njegovo prvo pojavljivanje na TV-u imao je jednu godinu, dva meseca i 8 dana...

Kako je nastao ovaj blog...

Verovatno se pitate kako je nastao ovaj blog...

E pa ovako... radila sam na jednoj tv stanici, vremenom se udala, zatrudnela...počela razmišljati da naparvim emisiju "Majka i dete" s obzirom da ništa nisam mogla da vidim, čujem ili pročitam u bosanskohercevagkim medijima... tako bi bi bilo da nisam vremenom postala razočarana i nezadovoljna...neispunjena a uz sve to praznih džepova, jer ipak svi mi maštamo da osnujemo porodicu, da postanemo roditelji, da budemo ispunjeni a svakako da našoj deci ispunimo i priuštimo sve.... Da ne bih ispala  negativna dosta o tome  :-) , od toga sam odustala ali sam onda došla na ideju  da napravim blog, posvećen meni, mom sinu, i svim mama i roditeljima i njihovim lepotanima a i lepoticama....

Pa dragi moji dobro došli...

Iskreno nisam imala pojma  o vođenju bloga, tj. njegovoj formi i šta sve mogu sa njim da uradim, ali sreća imam prijateljicu staru blogerku :-). Ovo pišem sa željom da podstaknem sve posetioce mog bloga da pročitaju zanimljivosti o roditeljstvu, da razmišljaju da li nešto rade kako treba ili ne, da svaki dan razmišljaju o životu, ljubavi, sreći, porodici i naravno o deci!!! 

 

Blog ću koncipirati na nekoliko delova:

-deo pre žačeća, planiranje trudnoće, sve aktivnosti pre trudnoće;

- deo tokom trudnoće- devet meseci drugog a nekada i trećeg stanja :-)

- deo od zubića do vrtića ( sve što nas čeka od porođaja, pa do odlaska u vrtić, nisam ni verovala da toliko toga ima hehe)

- i poslednji deo od vrtića do škole

I ako ne budem redovna nadam se da je to ok, jer imam hiperaktivnog malog terminatora Petra koji zahteva moju pažnju 0-24h!