Volimo praznike jer volimo jedni druge!

Volimo praznike jer volimo jedni druge!

       Čarobno je doba godine. Praznici nam kucaju na vrata, mirišu kolači, grad je ukrašen i svetlucav , pripremamo  poklone , družimo se… sve to u većini nas izaziva osećanje radosnog iščekivanja i uzbuđenja. Praznike posebno  dočekuju deca. Većina nas ima najlepše uspomene iz detinjstva upravo iz dana kda smo svi na okupu, kada zajedno kitimo jelku, zajedno pravimo kolače i gledamo Sam u kući...
     Kroz porodičnu povezanost dete razvija sopstveni identitet, emocionalnost, i tako zadovoljava potrebe za osećajima ljubavi i prihvatanja.

     Ono što je meni ostalo u sećanju jesu praznični rituali, ne mislim samo na one tradicionalne nego i na porodične, one koje su karaktersitične za svaku porodicu, svi mi različito obeležavamo praznike, različite boje biramo, različito jelke kitimo ali svi imamo isti cilj da se ujedinimo i zbližimo...već sam počela da se pripremam i radujem, i sretna sam što ću ove godine kititi jelku, praviti kolače, ukrašavati kuću a imati dva pomoćnika, supruga koji je već uhodan i već zna kako šta radimo kako pripremamo, prošle godine naš ObLutak je bio mali više se radovao šuškanju kesa i obaranju jelke jer nije baš bio svesan svih dešavanja oko njega...Ove godine će biti aktivan sudionik u donošenju odluka, sreća pa je crvena boja njegova omiljena pa će kupovina nakita biti laka J... Trudiću se da mu objasnim koliko nam znači praznik i vreme provedeno sa porodicom.
     Ajde okitili smo i sve sredili, a šta ide daljeee, idu pokloni, stvarno ih volim, volim kupovati, i poklanjati dragim ljudima, volim pakovati poklone i birati i trudiću se na svog sina da to prenesem, ali pre svega sam sretan što sam ga naučila da se smeje i raduje poklonima nebitno da li je dobio kinder jaje ili hot wheels auto ili stazu... Sreća dragih ljudi prilikom otvaranja poklona u koje je dete uložilo svoj trud mu svakako može učiniti praznike još radosnijim i vrednijim.

      Naučiću  svoje dete kako da svoje poklanjanje „oboji“ pravim vrednost. Naučiću ga da izrada njegov lični poklontako će nam pokazati do koga mu je stalo.
       Sretna sam što mogu provesti trenutke sa svojim sinom, najviše sam mrzela kada sam bila mala i morala sam da radim stvari koje mi se ne rade i koje su iscrpljujuće... Deca uče po modelu svojih roditelja,ali i ne koriste neke stvari koje im se ne dopadaju kod roditelja.  Svom sinu ću pokazati da praznici treba da budu radosno doba godine, a ne stresno  i iscrpljujuće trčanje po tržnim centrima,  najviše su me nervirale rečenice „Hajde požurite, ide spremanje, požurite imamo goste, “ćuti dok odrasli pričaju”, “idite u svoju sobu, pobogu igrajte se ! Haloooo roditelji šta ćete vi raditi??? E Pa ne možeeee, ja hoću svaki trenutak iskoristit sa svojim sinom, ne želim da mu praznik bude sinonim za gužvu, ludilo, stres i histeriju...Hoću da mu praznik bude sinonim za porodicu i ništa drugo, ok su prijetelji, rodbina i komšije ali porodica iznad svega... Zato idem sada da na vreme napravim plan sa svojom porodicom šta ćemo kupiti, šta nam nedostaje od nakita, čime ćemo upotpuniti a čime osvežiti dom, a posle ćemo do Konzuma u Ložioničkoj u Sarajevu da sve to kupimo imaju pregršt ukrasa, i sviđa mi se poruka „ Volimo praznike, jer volimo jedni druge“!

Grudi nakon dojenja!!

Grudi nakon dojenja!!



Opet divne dame, ženice ne znaju da li da doje jer bože grudi će da im vise!

Svakako, „mlitave“ grudi, koje „vise“, nisu nimalo privlačne. Ali ko kaže da će da vise i da vise samo zbog dojenja!

Stručnjaci su ustanovili da grudi mogu da se opuste bez obzira da li žena doji ili ne. Period u kojem dolazi do toga, u velikoj meri zavisi od anatomije dojki, životnih navika žene i genetskih predispozicija. Ipak, novija istraživanja pokazuju da taj proces može znatno da se odgodi i uspori, pre svega pravilnom negom i odgovarajućim vežbama.

I ne mogu da verujem da se neko dvoumi zbog toga da li će dojiti, uopšte nisam razmišljala o tome niti jedan tren, više me je brinulo da li ću imati dovoljno mleka da li će deti hteti da mi doji...

Iskreno bile su mi ogromne grudi, znači kao "bebina" glava,  nisam videla Petra od njih dok sam ga dojila. To je bilo nestvarno kolike su bile i koliko je jedna bila veće od druge, nekako me i nije bilo sramota da pokazujem mami, sestri, drugarici bila sam ponosna na njih i što mogu da dojim :-)

I  pričam sa drugaricom kaže neću da dojim biću "visulja" i znači istog trena kažem šta jesam li ti ja visulja i zavratim majicu, pa evo da vidiš da nisam "visulja" i da sam po njenom trebala biti mlita prava s obzirom da je Petar bio 24h na siki i dojio po dva sata i da je jedna dojka težila 2kg :-)

Ona u šoku i kaže pa super su ti bolje od mojih sada...

Naravno ima i onih kojima se izgubio oblik, smanjile se, ostale velike itd. ali sve je to individualno i nema veze da je sigurno od dojenja gore su od debljanja i mršavljena znači ponavljam dojite, dojite, dojite....

Ukorenjene zablude

Italijanski naučnici su ustanovili da nema razlike u opuštenosti grudi kod žena koje su dojile i onih koje nisu. Nakon obimne studije, organizovane u Napulju, istraživači su došli do saznanja da je svaka treća srednjoškolka uverena kako dojenje utiče na oblik grudi. Svakako da su ukorenjene zablude bile jače od savremenih shvatanja. U nastavku istraživanja, razgovarali su sa 500 žena, koje su prvi put osetile radost majčinstva. Oko 30 odsto nije nikada dojilo svoju decu, četvrtina ih je dojila do uzrasta deteta od tri meseca, a nešto manje od polovine je dojilo bebu duže od tri meseca, ali ne više od devet meseci. Razlog koji su navodile zašto nisu duže dojile bebu - jeste veličina „korpice“ grudnjaka pre trudnoće i dobijanje na težini tokom trudnoće. Grudi su se, naime, promenile kod svih majki.

Dojenje ne uništava grudi

Rezultate pomenute studije je potvrdilo i Američko udruženje plastičnih hirurga. Oni su sproveli istraživanje u kojem su učestvovale žene koje su pre plastične operacije bile trudne barem jednom. Oko 85 odsto žena je dojilo, u proseku, devet meseci. Brajan Rinker, član udruženja i autor studije, naveo je da - uprkos tome što su grudi sa svakom trudnoćom bile sve opuštenije, to se nije dešavalo zbog dojenja!

Američki plastični hirurzi su tokom istraživanja došli do zaključka da više od dojenja na opuštenost grudi utiče: indeks telesne težine, broj trudnoća, veličina grudi pre trudnoće, pušenje i starost tokom graviditeta. Što su žene starije u trenutku začeća, grudi se teže odupiru trajnijim promenama. Činjenica je da dojenje predstavlja jedan od najmanje značajnih faktora koji utiču na opuštenost grudi.

Evo moje slike pre trudnoće, u trudnoći i nakon dojenja!

Na koji način vaspitavate dete...

Na koji način vaspitavati dete?

 Pročitah tako mnogo članaka o odgajanju i vaspitavanju dece, i naravno uvek bude dosta roditelja    koji iznose svoje mišljenje treba ovako ili onako...      Nisam mogla ostati ravnodušna na izjave nekih roditelja kako nikada nisu udarili svoje dete po guzi ( ima pelenu), kako su od kada se rodio samo pričali, pričali, i nikada nije bilo potrebe da ga malo udare po guzi ili da ga kritikuju da nešto nije ok...Nego jednostavno tako oni bebu od 8 meseci stave ispred sebe i sve mu lepo objasne i on ih sve razume , da potvrdu da je razumeo itd. Nisam pristlica udaranja, držanja predavnja od dva sata, kažnjavanje dece ali dajte molim vas najbolje da je svako dete sada genije, odmah progovori kada se rodi, počne da čita sa 6 meseci, razgovara uveliko itd. Pa dajte molim vas , pa zar je bitno da li će neko reći joj super čuj priča , čuj čita sa godinu ipo dana...Kakvi su to meni biseri :-) Počeli su da idu sami u kupatilo a još nisu ni prohodali :-), znaju oni da to treba, čitaju sa godinu ipo nema veze što nisu ni progovorili...Definitivno se ne treba onda žaliti na školu sa 6 godina, i to je kasno za neke roditelje tada ih već mogu pripremati za fakultet :-)...     Moj sin ima 22 meseca, piški i kaki u pelenu, ne čita bajke niti prevod sa TV-a, priča onoliko koliko mu treba ,  ne kupa se sam, ne usisava i ne pegla nam stvari, igra se igračkama, voli da se ljulja, da mu mama, tata i dadilja čitaju bajke, voli da gleda crtane filmove na svim jezicima još uvek ne govori ni jedan ali izgleda da će prvo ruski progovoriti zbog  „Maše i medveda“.

E eto nešto mi lakše što napisah :-)

Dadilja

Dadilja

Mnogo čitam po forumima i na FB da su ljudi nezadovoljni ko im se sve javlja da čuva decu i koje uslove ljudi traže...Kao prvo , dragi roditelji haloooo tražite dobru osobu, brižnu ženu, osećajnu i odgovornu osobu, urednu a ne doktore nauka, prosto poludim kada ljudi napišu ne mogu da verujem da mi se prijavila žena sa osnovnom školom?? Pa jel tražite menadžere, magistre, pravnike ili nekoga kome ćete prepustiti dete, neko ko će presvlačiti vaše dete, brisati mu suze, tešiti ga, pričati bajke, igrati se, nahraniti...Bukvalno biti roditelj kada vas nema, ne kažem da ni pravnik, magistar itd. Ne mogu biti dobri ljudi, ali zar je bitno u čemu je došla obučena na razgovor, zar je bitno da li ima guess sat pa odmah komentari uh odkud jj a hoće da čuva  dete za nekih 400KM mesečno...Toliko sam ljuta na današnje roditelje, slušam u parkiću i ne verujem kakva je to komunikacija i kakav je to stav...Birati dadilju je jako teško, nije ni preporuka nekoga presudna i roditelji su različiti, neki roditelji žele jedno neki drugo od dadilje...Ja sam tražila dadilju , ne kućnu pomoćnicu da mi kuva pere i pegla, slušam mame govore ja sam prezadovoljna dodjem sve čisto oprano, ručak topao i bla bla, a što im dete ne zna ništa, po ceo dan gleda TV to je nebitno e pa dragi roditelji jel tražite dadilje ili kućne pomoćnice...

Ja imam dadilju koja je počela da čuva ObLutka  kada je imao 9 meseci, i on je sretan sa njom, ona mu čita bajke, priča priče, uči ga prve reči, bukvalno provodi vreme sa njim više nego ja nažalost je tako jer su nam takva radna vremena...Ali ja kada sam na poslu ne razmišljam da li je siguran, da li će mu biti lepo, da li će biti gladan i žedan, znam da ga čuva neko u koga imam poverenja...Iskreno ja kada sam saznala da mi treba neko da čuva dete nisam imala puno opcija i dana za izbor, znala sam da ne želim nekoga ko ima svoju malu decu jer zanislite kako bi vam bilo da vi morate svoju decu odvesti kod bake „trpiti“ tuđe dete jer te nevoljala naterala.  Isto tako nisam želela neku stariju ženu jer je moj sin hiperaktivan i baš mu treba pažnja. Ona nije imala neko iskustvo, čuvala je nekada decu od brata i mesec dva nekoj porodici.Sada je godinu dana od kada naša draga Vesna čuva ObLutka, za sada se super slažu, igraju se uče, kake zajedno na noši (tuti), menjaju pelene, peru guzu, brišu suze, smeju se, plešu...To je ono što vam treba najbolji prijatelj vašeg deteta!! 

p.s. I ne prave nered :-)

Razmaženo dete

Jao sramota, koliko vremena nisam ništa napisala stvarno bezobrazno :-)
Ali svako ko radi i ima malo dete zna šta to znači, i to nije samo zahtevan posao nego i dete zahtevno.

Ovih dana baš razmišljam da li je moj sin razmažen? Ako jeste kako se to postane razmažen ako nije kako nazvati nejgovo "dečije" ponašanje...On nije dete on je mali krpelj koji se lepi i ne odvaja i ne može da se odvoji.Kako vreme odmiče sigurna sam da ja njega nisam napravila razmaženim nego da se jednostao takav rodio, od prvog dana je zahtevao pažnju 100%, znači kada on spava ja moram da stojim da ako otvori oči vidi da sam ja tu, kada gleda TV i ja moram gledati, kada se igra i ja se moram igrati, nema rada u kuhinji, nema priče sa nekim samo gledaj i slušaj njega ceo dan...I sve mi je to ok na sve pristajem ali kada smo vani imamo problem, jednostavno neke stvari koje sam mrzela kod druge dece odnosno kada vidim kako se ponašaju na ulici poludim a sada se to meni dešava isto kreveljenje, razvlačenje, glupiranje, neće da da ruku trči i inati...i ja skontam ne govori nikada ja ovo neću dozvoliti, ne razumeme kako ovo ovako, kako ovo onako jer sve što ja kao ne volim to mi se i desilo...Sigurna sam da dosta ljudi ima isti problem, pogotovo u našoj sredini kada dete plače, ili se glupira svi stanu, bulje, dobacuju i meni je napočetku bilo neugodno, i bilo me sramota, a posle nekog vremena skontam da me baš briga da li će neki prolaznik, komšija reći mali, mali ništa ne slušaš, baš si nemiran, ili kada prodje prokomentarisaće joj kako je razmažen, joj ovih današnjih roditelja....Neka priča ko šta hoće, neka im se dopada ili ne to je moje dete ja ga vaspitavam, ja živim sa njim, kada nam se obrate nasmejem se i baš me briga, neću da se sramim zato sto moje dete od 20 meseci ima svoje dečije faze i bubice, proćiće, porašće...doduše dajem mu šansu da se popravi još četiri meseca :-) i onda idemo na neke nove metode za uzrast od dve godine pa ćemo videti...Ovo sam morala napisati čisto da i vama bude lakše jer sam sigurna da ima dosta roditelja u istoj ili sličnoj situaciji kada nam bude neugodno ali zaboravite neugodnost vaspitavamo decu zbog nas ne zbog drugih šta će reći zato uživajte sa decom, pričajte, družite se, sva deca su različita, neki su manje neki više hiperaktivni ali sva deca su ista u jednom žele ljuba i pažnju, zato ljubite i volite!!!

Letovanje sa decom

Da li putovati sa bebom na letovanje ili ne??

Da! Obavezno! Zašto da ne?

Stručnjaci govore da se bebe, kao prvo, uopšte ne sećaju putovanja i “muke” oko toga, a kao drugo u većini slučajeva će prespavati veći deo puta u svojoj sigurnosnoj stolici, tako da ce vožnja biti i lakša nego što bi neko uopšte i očekivao…

zbor mesta gde ćete provesti odmor je jako bitan sa aspekta šetnje sa kolicima, odnosno guranja kolica, isto tako je bitno kod izbora smeštaja, da li Vam je smeštaj na prvom spratu ili prizemlju, da li ima lift ili nema, da li ima terasu ili ne, jer nemojte zaboravtiti da svakodnevno nošenje kolica u rukama gore-dole ume da pokvari ceo odmor, pogotovo ako Vam je smeštaj na nekom višem spratu bez lifta.

O samom smeštaju se uvek možete malo ranije raspitati. Da li ima mogućnost ubacivanja krevetića i da li uopšte imaju krevetić? Jer nošenje krevetica na odmor sa sobom, zauzima bespotrebno mesta u gepeku, a to može da se izbegne. Takodje, proverite koliko su sobe ili apartmani veliki, da ne bi morali svaki put da rasklapate kolica kada ulazite u smeštaj ili kada izlazite ili da ih jednostavno držite u gepeku svojih kola.

Daljina plaže je, takođe, bitan podatak. Nije svejedno nositi ili gurati dete 800m ili 100m, pogotovo ako prži sunce ili ako Vam iz nekog razloga treba neka stvar iz smeštaja. A uvek treba.

Sve u svemu detetu će biti lepo bilo gde, bitno je da je voljeno i sigurno, da je sa mamom, tatom, bratom...može i baba i deda ali sam uvek za putovanja jdne porodice jer vi i vaše dete ste prioritet stoga planirate svoj odmor, jedete kada vam se jede, pijete kada vam se pije...

Ne ustručavate se ako dete plače, ako je nervozno zbog zuba...Jednostavno to je vaš odmor i vi ga kreairate kako ste zamislili mozda jedan dan ne zelite izaci iz sobe a vec drugi ne zelite uci u sobu J.

Svakao ne zaboravite pitati pedijatra, šta on misli mada se neki ne slažu ali ipak je to vaša odluka, on ce vas uputiti sta da kupite, koje lekove da ponesete i mozda jos neki eventualni savet, moj savet je da idete u mesta gde ima dom zdravlja i sve ono što imamo gde živimo pa i vas može zub zaboleti a odete negde gde nema L pokvarite i sebi i detetu odmor...

Vrlo je važno da planirate polazak ako idete automobilom gledajte da idete kada nema vrućine ili noću dok dete spava ja moram jer moj klinac ne voli vožnju L

Ako idete avionom obavezno nešto da dete pije ili ako doji stavite na dojku da mu se ne bi uši začepile zbog pritiska vrlo je čudan osećaj za nas a kamoli ze decu...

Sve u svemu putujte, radite sve sto ste radili i pre, dok niste bili roditelji...zivot ide dalje samo  je još lepši bogatiji i ispunjeniji J

Kada se deca sakrivaju...

Svi smo kao klinci igrali sakrivanja i ima li te faze da se krijemo da nas mama i tata traže, mislili smo ako mi njih ne vidimo da i oni nas ne vide...Zaboravila sam naravno na taj period sve dok Petar nije počeo da sa sakriva na presmešnim mestima, uočljivim i manje uočljivim i to je toliko slatko da bih po celi dan mogla da ga tražim i da vičem "Petre gde si? Joj nema Petra! " a on se kao sakrio i smeje se i još izaziva pokaže se pa pobegne, skriva se u moj ormar a guza mu viri i nogice, krije se iza krevetica a sve se vidi kroz letvice...pa stane u korpu za igračke, uđe u ostavu, ide ispod trpezarijskog stola, iza zavese gde god može da zavuče glavicu :-)
Presmešne su mi to situacije i toliko zabavne da svaki dan provedemo u traženju bar dva sata što ja što tata što zajedno...Neprocenjivo je kada vrisne od sreće kada ga kao pronađem, pa taj iskreni osmeh sa 8 zuba, pa počne da beži pa ubrza na prstima pa levom rukom mlatara presmešan je...verujem da svi roditelji prođu kroz ove trenutke i uživaju i nadam se da svi nađu vreme za ovu igru jer deci znači, zabavlja ih i svakako imate zajedničko vreme, ko nema neka ga nađe jer deca su svo vreme ovog sveta.
Pogledajte neke "uspele" pokušaje sakrivanja :-)

Patike za sunčane dane

Ovih dana uživam u suncu i šetnjama sa sinom i gledam koje patike mu najviše odgovaraju i da li se znoje nogice, i zaista testirajući došla sam do zaklučka da se najmanje znoje u starkama, verovatno što su lagane i od prijatnog materijala, ima i drugih proizvođača ali converse su zaista najbolje! Starke su ponovo u modi, ustvari one nikada nisu ni izašle iz mode. I dalje su iste, udobne, izdržljive, a toliko daju  pečat stajlingu.

Svaka casual kombinacija poboljšana je ako na nju dodamo  starke, a svaka malo elegantnija dobija dozu bunta tako je i kod naših  malih voljenih  bića .

Postavljam par fotki svog sina, Petra, ObLutka i slike drugih kako su iskombinovali!

Mame, tate i deco uživajte u bojama, udobnosti i orginalnosti!

P.S. Da znate da su Converse modeli (kalupi) malo veći ako planirate kupiti :-)