Kada se deca sakrivaju...

Svi smo kao klinci igrali sakrivanja i ima li te faze da se krijemo da nas mama i tata traže, mislili smo ako mi njih ne vidimo da i oni nas ne vide...Zaboravila sam naravno na taj period sve dok Petar nije počeo da sa sakriva na presmešnim mestima, uočljivim i manje uočljivim i to je toliko slatko da bih po celi dan mogla da ga tražim i da vičem "Petre gde si? Joj nema Petra! " a on se kao sakrio i smeje se i još izaziva pokaže se pa pobegne, skriva se u moj ormar a guza mu viri i nogice, krije se iza krevetica a sve se vidi kroz letvice...pa stane u korpu za igračke, uđe u ostavu, ide ispod trpezarijskog stola, iza zavese gde god može da zavuče glavicu :-)
Presmešne su mi to situacije i toliko zabavne da svaki dan provedemo u traženju bar dva sata što ja što tata što zajedno...Neprocenjivo je kada vrisne od sreće kada ga kao pronađem, pa taj iskreni osmeh sa 8 zuba, pa počne da beži pa ubrza na prstima pa levom rukom mlatara presmešan je...verujem da svi roditelji prođu kroz ove trenutke i uživaju i nadam se da svi nađu vreme za ovu igru jer deci znači, zabavlja ih i svakako imate zajedničko vreme, ko nema neka ga nađe jer deca su svo vreme ovog sveta.
Pogledajte neke "uspele" pokušaje sakrivanja :-)