Prođe tako vreme i ne stignem ja napisati ništa, toliko
stvari u glavi i na pameti a opet ništa ne stignem...Baš mi žao ali onda kažem
nisam jedina mama koja radi , pa se zapitam da li sam ja dobro organizovana ili
nisam . Šta bih možda trebala da promenim ...
Onda tako dođem kući i razmišljam da li sam ja dobra majka?
Da li dobro radim stvari i da li poznajem svoje dete.
Nisam ostala ravnodušna na silne komentare ovih dana vezano
za nasilje, svi su pametovali i veliki i mali, i roditelji i oni koji nisu
roditelji svi su davali zaključke i pisali svoje verzije i narvno milioni
komentara na Facebook-u svako osuđuje, svako pametuje.
Nikada ne bih osuđivala
drugu decu, niti bih gadosti pričala o njima, deca su ogleado svojih roditelja,
rade ono što vide od roditelja ili staratelje, kopiraju ih , ponavljaju njihove
rečenice, rade stvari koje tata radi- kopiraju da se briju J češljaju se, šminkaju
se... I onda dodđu pametolozi i komentarišu ja bih ovo, ja bih ono, e ja ne bih
ni ovo ni ono i nedaj Bože da ikada budem u situaciji a pošto nisam bila ne
mogu reći ja bih ovo ja bih ono, pa i pre nego sam bila trudna rekla sam ja ću
samo „carski“ i to je to a onda se sve promenilo kada sam zatrudnela.
Ljuta sam na roditelje zašto moraju iznositi svoje najveće
boli i najintimnije stvari u medije, jel baš neophodno pričati samo par dana,
nedelja nakon tragičnog događaja...Eto neću reći ja ne bih ali mi se sada iz
ove perspektive ne dopada, uvek sam za da se ispriča priča da javnost otkrije
nešto, da se pomogne drugim roditeljima i deci ali zašto odmah naslovnice,
emisije, debate, portali i forumi...
Dragi roditelji ovo je poruka za sve nas je da provodimo
vreme sa našom decom da ih slušamo i osluškujemo njihove potrebe, da
razgovaramo sa njima, da se družimo, igramo, smejemo...Da se posle ne kajemo
ili da razmišljamo eh da sam ovo, eh da sam ono.
Naprimer dok kuvate ručak, nemojte detetu pustiti crtani ili
dati gomilu igračaka, pozovite ga u kuhinju ili ako je mali stavite ga u
hranilicu, i dok pripremate namirnice i ručak sve mu objašnjavajte, npr. „Sine,
ovo je krompir sda ćemo ga oguliti , oprati, začiniti pa saviti da se peče“
budite kreativni i šaljivi, ja plešem dok kuvam, „glupiram se“, uvrćem, pevam i
on se smeje i zanimljivo mu...
Kada se šminkam pozovem ga sa sobom, dam mu par četkica on
gleda, ja mu objašnjavam ovo je krema, ovo je podloga, ovo je puder...i na
kraju ga pitam jesam li ti lepa on me pohvali i meni srce kao Amerika :-)
Stavljam veš u mašinu, on mi pomaže, ja mu objašnjavam, on
mi doda omekšivač odabere koji želi, ja mu pokažem dugmiće na veš mašini
objasnim za šta služi on upali i bude presretan J
i ja provela sm vreme sa njim pričala, objasnila, a on nije bio sam i gledao
TV...Nakon svakog posla ili aktivnosti ga zagrlim, on me stisne, ja ne znam ima
li išta lepše...Ja radim PUNO ali i PUNO volim svoje dete pa ću se PUNO truditi
da PUNO zadovoljim njegove potrebe.
Vaša Z.
