Učimo da govorimo...

Učimo da govorimo...

Između dve do tri godine vokabular mog sina  verovatno se udvostručio. Počeo je da razvija svoj jezik i rečnik, a ja sam počela razumeti kako on vidi svet. Evo nekoliko saveta o tome kako možete potaknuti dete je jezični razvoj:Pročitajte priče naglas i objašnjavajte fotografije u knjizi.Pokažite interes za ono što vaše dete radi i postavljajte mu pitanja.Ponavljajte ono što kažete, tako da oni mogu čuti ispravan način izgovora reči.Svako dete želi individualnu pažnju.Ono što je najbitnije da znate da svako dete raste i razvija se drugačije, tako da je važno da ga ne uspoređujte s drugima. Ako ste zabrinuti za njihov razvoj, tražiti savet od stručnjaka.

Mene je lično najviše nerviralo poređenje sa drugima, setite se kako je bilo kada smo bili mali, pa mama kaže „ pogledaj kako on jede, vidi kako crta, jao čuj ga kako recituje...“ Uh kako su me nervirala ta deca, kakva je to averzija bila, uh :-) A sada mi smešno šta su ta deca bila kriva, apsolutno ništa samo su bili možda malo više talentovaniji od mene ili disciplinovaniji.

Zato neću porediti svog sina sa drugom decom, neću gledati u igraonici kako se on penje pa da mu kažem vidi kako se dečak brže penje, polako možda će se on brže spustiti. Isto tako je sa govorom, on možda „bolje“ priča od svog vršnjaka, možda ima bogatiji rečnik, možda priča razgovetnije ali to nema veze svako dete ima svoju priliku i taj neki svoj program.

Ne pada mi na pamet da ga forsiram da uči 5 jezika da čita novine i press clipping :-) želim da uči i usvaja onoliko koliko može i za koliko je spreman. Naravno to ne znači da nećemo raditi sa njim naprotiv itekako ćemo raditi ali nećemo forsirati ali će se red i disciplina znati. Mi nikada nismo tepali to ne znači da nismo razmenjivali nežnost ali smo pričali kao „veliki“ ljudi i želeli smo da on tako razmišlja i formira reči. Uspelo nam je!