Tatina slika i
prilika...
Svaki dan gledam sina kako raste , svi su govorili da
će da se menja, da će mu lik biti
drugačiji ali on je jednostavno isti samo lik biva zreliji. I svakim danom sve
više i više liči na tatu . Od dr. rečenice na porođaju „Isti je babo „ do danas
se ništa nije promenilo. Isti je to mali šarmer, samo svaki dan sve veći s
krupnim plavim okicama, pepeljastom kosicom i beskrajno iskrenim osmehom.
Bliži
nam se treći rođendan i prosto mi je žao svakog trenutka koji nismo proveli
zajedno , nedostaje mi naša povezanost dok je dojio, toplina njegovog tela,
onaj pogled zamišljeni i začuđeni, nekako mi nije fer baš je brzo prošlo, sada
zvučim kao da sam nešto propustila nisam ali jednostavno život je tako brz dinamičan . Ni jednog trena ne žalim što sam
ga nosila skoro ceo dan, što mi je spavao na grudima, što se i dalje noću
budim, što sam ga razmazila i što sam skakala na svaki zvuk. Opet bih sve isto
ponovila, kažu sa drugim detetom je sve drugačije sve lakše, e ja neću da mi
bude ni lakše ni teže, hoću da je isto, da ne spavam, da se umorim, da sam uvek
tu da znam da sam živa!
Evo javno obećavam svi trebamo pažnju, bili prvi, drugi
ili peti. Ljubav je jedna velika, jednaka za sve. Tako da nemoj da se kajete
što ste bili mama, roditelj, što niste spavali ili još ne spavate jer da toga
nema ne biste znali da ste živi. Zato uživajte roditelji, majke rađajte slike i
prilike, kako mamine tako i tatine.
No comments:
Post a Comment