Bilo kuda nas troje svuda

Bilo kuda nas troje svuda

Kada sam bila devojčica maštala sam da imam supruga, da se zaljubim i da on bude za ceo život. Da mi bude najbolji prijatelj, da smo stalno zajedno i tako je bilo...

Suprug i ja se zabavljamo od prvog srednje, bili smo svaki mali i veliki odmor zajedno, svaki raspust, zimovanje , letovanje, tada su bili kometari joj „al ga je pritisla, ili joj sve joj brani“. To me toliko nije nerviralo ali sada mi vec ide na živce ja zaista ne mogu da shvatim da je ljudima koji me okružuju nenormalno da smo stalno zajedno, da idemo sa sinom u šetnju, da idemo zajedno na kafu, u Konzum, da operemo automobile, na poslovno putovanje itd. 

 Tako su mi glupi komentari joj on ti ne da ništa, joj on nikada ne ide sam na kafu,ili „pusti ga bona neka diše“. Haloooooo ljudi svako zna šta želi i šta mu odgovara, pa ja ne bih išla na more bez supruga sama sa detetom ukoliko nije baš sprečen, ni kod mame i tate, ni kod babe i dede nigdeeee i to je moja stvar. Niti imam psihopatu muža niti sam ja bolesna ljubomorna žena, samo sam maštala da imam svog životnog saputnika i sapatnika. 

I komentari joj šta ćeš imaš takvog muža neda ti da ideš sama, znači vrištal bih :-).  Zaista ne razumem šta je problem biti stalno sa suprugom i decom, družiti se, šetati, kupovati , gledati filmove, sjedeti na balkonu i jednostavno ćutati...To je život, to je moj život, ja sam to želela, mi smo to želeli...Sedite pa razmislite šta vi hoćete, o čemu ste maštali kada ste bili mali, pustite mene i manite me se komentara, ja sam maštala da sa svojim suprugom mogu sve, da nemam tajni, da ne krijem kolika mi je plata, koliko sam platila cipele jer smo izgradili takav odnos. Tako da shvatite nisam glumica, ne glumim suprugu i majku, živim svoje životne uloge o kojima sam maštala.

Zato bilo kuda nas troje svuda, dok nas je troje :-)