Prisustvo partnera na porođaju

Podrška partnera u svemu je jako bitna, od izbora nove frizure, do velikih životnih odluka...
Teško je u današnje vreme pronaći pravog životnog saputnika, sapatnika, koji će uvek biti uz nas, sve deliti sa nama, ali nije da ih nema :-)
Ja sam svog partnera pronašla u školi davne 2003 godine, bila je to školska ljubav i traje danas i svakim danom je sve jača i snažnija, ne kažem da je sve bilo sjajno, bilo je i uspona i padova i dečijih gluposti ali sve smo izdržali i prevazišli i danas zajedno učimo na svim greškama...Ko nije grešio??

Tako je on uvek bio uz mene a i ja uz njega u svim bitnim trenucima, lepim i manje lepim...Tako da je moj suprug odlučio da prisutvuje mom podođaju, nisam uopšte insistirala niti sam spominjala sam je rekao da želi i mislio je da je spreman haha kao i ja. Došao je i taj dan bilo je jutro, neobično sunčano i toplo za 07. Novembar, bilo je nekih 11.30h kada sam već sat vremena bila u sali za porođaj u odvojenom delu jer ajd što će mene suprug slušati ali još 10 žena nema šanse :-). Ja sam već vrištala i bila u ludilu kada su ga uveli u 11.40h, bo je malo izbezumljen s obzirom da me nikada nije video da urličem... Bo je obučen kao lekar, sa kapom na glavi i odmah je počeo da plače jer je inače preemotivan, uzeo me za ruku, jako sam ga stisnula, i ujedala za ruku imao je 5 dana ožiljke kao da su ga psi napali :-) u svom mom deranju čujem doktore kako govore njemu jesi li dobro ? možeš li? A on samo plače i govori dobro sam ,sve ok, samo bi sada dao ruku da nju ne boli, srce mi je bilo kao Amerika, em što se porađam em što sam to čula i istog trena sam se porodila bilo je  11.49h znači porodila sam se za 9 minuta jeste se činilo kao godina :-)...Petar je izašao na svet, uzela sam ga zaplakala, suprug je plakao ali je ipak uspeo slikati prvi momenat rađanja Petra i moj prvi zagrljaj sa njim...

Bila sam najsrećnija žena i mama na svetu, i od tog dana sam sve srećnija i srećnija...

Moje iskustvo sa prisustvom partnera na porođaju je pozitivno obih sve isto ponovila, mnogo je lakše imati ruku ljubavi, nežnosti koju smeš i da ujedaš i da grebeš mislim da nas je taj događaj približio više nego ikada i da smo od tada još više zaljubljeni jedno u drugo i da je ljubav još jača...
Naravno nećete terati svoje partnere ako ne žele ili se boje itd ali ako sam kaže da želi ne odbijajte jer će vam dobro doći ljubav, nežnost i pažnja a da se grebete, stišćete i ujedate :-)
Priznaem grebala sam i sestre i presrećna sam i prezadovoljna osobljem na porodilištu Jezero.

P.S. Volela  bih da čujete mog supruga i njegov lični događaj sa porođaja, možda ga nateram da napiše!